U Banjaluci održana predstava “Kako ja sinu ovo da objasnim”

U predstavi “Kako ja sinu ovo da objasnim” pored ekstremizma govorimo i o neaktivizmu kao njegovom kontrapunktu. On takođe nije dobar, do njega dolazi upravo zbog trenutka u kom živimo. Svaki čovek se može aktivirati da ne bude u nekoj ušuškanoj poziciji i da se samo kuka ako je nešto loše. To je komfornija zona od one kada se aktivirate i kažete šta mislite na određenu temu. Na neki način razumem te ljude, ali ipak ih pozivam da ukoliko žele promenu ili boljitak istupe. Promena nije i nikada neće doći sa pivom u ruci i kukanjem.

Rekao je ovo nakon sinoćnjeg premijernog izvođenja predstave “Kako ja ovo sinu da objasnim” u Domu omladine u Banjaluci novosadski glumac Dejan Maksimović. Režiju za predstavu koja je u gradu Vrbasu imala četvrtu premijeru potpisuje Vojislav Arsić. Pored Maksimovića u njoj igraju Ema Muratović, Jelena Simić i Rade Maričić. Predstava prikazuje lične priče mladih ljudi iz regiona sa kojima su rađene radionice. Osim toga i teorijski su objašnjeni činioci ekstremizma, koji je podijeljen u tri grupe. To su etnički, politički i religijski. Maksimović ne krije da raditi jednu ovako kompleksnu temu nije bilo lako.

– Mi smo krenuli samo od reči ekstremizam, jedino smo to imali. To je dosta široka tema koju smo onda pokušali da mapiramo. Mnogo je teško to radiiti, ima dosta mesta koja su ljudima bolna i dan danas. Posebnu dozu odgovornosti sam osećao za one stvari koje su žive još uvek. Ratovi, neslaganja na Balkanu, aktuelne političke teme koje se tiču svakog od nas. Ovo je jedna od predstava gde se tražite, nađete ono što se vas tiče. Ovo nas se itekako tiče – kazao je Maksimović.

Publika je znala da nagradi Novosađane za uloženi trud pa je aplauz nakon predstave trajao nekoliko minuta tokom kojih su se glumci i glumice tri puta vraćali da se poklone Banjalučanima. Maksimović kaže da mu je ovo igranje bilo najuzbudlivije i najbolje do sada i da nigdje nije osjetio takvu pažnju i komunikaciju sa publikos. Ranije premijere bile su u Novom Sadu, Beogradu i Šapcu. Pohvalio je i prostor i scenu u Domu omladine za koju kaže da su “fino ušuškani” i dosta intimni. Njegova kolegica Jelena Simić istakla je da sada imaju odgovore koji su im potrebni.

– Oni su u pogledima ljudi i to je bitnije od usmenog odgovora – kazala je Simićeva.

Ekstremizam je društvena pojava koja u posljednjih 30 godina ne gubi na intenzitetu na području zemalja nekadašnje Jugoslavije. Simićeva vjeruje da ipak ima načina da se on spriječi u vremenima koja dolaze.

– Treba obaveštavati o njemu na svim mogućim frontovima i izvorima informacija. Danas je problem sa nekim medijima koji su nas dosta ograničili. Ljudi moraju da se obaveštavaju. Pravljenjem ovakvih predstava i kampanja koje ne podržavaju bilo kakav vid ekstremizma odnosno nekog radikalnog ponašanja koje dovodi do njega – smatra Simićeva.

Na konstataciju da je Vojvodina iz koje dolazi vjerovatno dosta liberalnija u odnosu na ostatak Srbije i Bosnu i Hercegovinu odgovorila je da i kod njih ima ekstremizma i njegovih tragova u vidu odnosa sa nacionalnim manjinama iako se slaže da je sjeverna Srpska pokrajina dosta liberalna u nekim stvarima. Za kraj je govorila o tome kako danas odgajati djecu.

– Nemam dete, ali mene je malo strah kada gledam svog rođenog brata i vidim koliko je to teško. Odgojiti dete bez ikakvih zabrana je danas umetnost. Dosta kompleksna stvar. Teško je kao što je bilo i našim roditeljima. Svaka generacija na Balkanu ima neke svoje bitke i ratove – rekla je Simićeva

CARE International na projektu “Muškarci i dječaci kao partneri u promovisanju rodne ravnopravnosti i rješavanju pitanja ekstremizma i nasilja mladih na Zapadnom Balkanu” koji je počeo 1. oktobra 2017. godine i koji je podržan od strane Austrijske razvojne agencije, OAK Fondacije i Švajcarske razvojne agencije, zajedno sa partnerima iz regiona radi na projektima razvoja mladih, obrazovanja, prevencije nasilja, zdravih životnih stilova i rodne ravnopravnosti. CARE International s ponosom ističe svoju dugogodišnju saradnju sa Centrom E8 i podršku koju smo imali priliku dati aktivnostima vezanim za angažovanu umjetnost.